UniSex Magazin

Drasela Razaski je dugo, predugo sedela na krevetu u svojoj sobi. Vrlo gordo otpravila je Isabelu Dimitrovnu u Laurinu sobu. Isabela joj je želela pričati o tom danu i Betovenovim kompozicijama, međutim Drasela nije imala ni najmanje volje da sluša išta o Betovenu i Noćnoj simfoniji i o časovima koje im je držala tetka Laura. Ništa tako bezlično, obično i dosadno nije moglo da naruši njen nemir koji se javljao istkan velikim, inspirativnim uzbuđenjem da se najzad osećala onako kako bi uvek i trebalo da se oseća – bez sputanosti, odglumljene ozbiljnosti i omrznute pokornosti. (Sada se celo vreme osećala poput nekog ko je najdužu trku na maratonu prvi prevalio i postao pobednik i prvi zavedeni Ginisovac u toj mučnoj kategoriji.)
U nekoliko trenutaka, koji su usledili želela je da posluša onu staru pesmu od Željka Bebeka, Oprosti mi što te volim, za čiji je prevod zamolila jednu devojku da joj uradi. Pesma joj je bila draga. Ipak nije ništa pustila.
Sagledavala je svoj život i brak, postajući svesna kako je mnogo toga u njihovom odnosu prema njoj bilo loše i pogrešno i da im se, takvi kakvi su, prvom merom sve to vratilo nazad.
Sklopila je na tren oči, prisetila se celog dana od početka. Sva ona jurnjava po robnim kućama bila joj je toliko mrska da joj se učinilo kako će da povrati. Sva ona gnjavaža oko proizvoda, kvaliteta i porekla, te količine i jela koje se priređuje od toga … Pa odlazak frizeru, šišanje i farbanje, a ona je po šest puta prelistala jedan frizerski magazin u kom su frizure – noviteti – bili takvi da je Drasela imala osećaj kako bi se sigurno uplašila od tako neke osobe da je sretne uživo. Kao iz filma strave i užasa! Potom odlazak u kafe kod onog univerziteta … A Piroška je, od početka do kraja dana, bila grozan sagovornik koji razgovor vidi i ceni samo ukoliko je u pitanju monolog, da je Drasela mislila kako joj je i u najdosadnijem periodu godine bilo zabavnije samoj u šetnji od Notre-Damme do Trijumfalne kapije, nego uz nju u prodavnici…
Najbolji deo dana bio je prizor. Oživela je mislima zadnjicu svog supruga, koju je već dobro poznavala i koja je svojim izgledom nikada nije oduševljavala, niti privlačila. I one noge! Privezane vrlo pažljivo, ali dovoljno čvrsto. I ritam njihovih tela…
Odjednom joj sve to počne bivati zabavnije. Voajerizam kao posao ili zanat, nikad nije bilo nešto što bi je mamilo. Kada bi razmislila o svemu tome, nikad sebe nije mogla ni da zamisli da stoji pred kućom i posmatra dešavanja u krevetu. Reklo bi se – pravi pravcijati besplatni porno film serviran uživo i sa svim propratnim stvarima koje idu sa tim događajem. Nasmejala se veoma, veoma pakosno da se u jednom trenutku učinila čudnom sama sebi. Pitala se tiho, pomalo uplašeno, kakva je ona zapravo? Šta se zapravo skriva iza tog tako znanog i proživljenog mrtvila duše, iza učmalog i povučenog lika, iza osobe koja deluje kao da u sebi nema ni trunku strasti. Zapravo …
Da. To je bitno – šta je ona zapravo? Imala je gomilu ludih strasti za posedovanjem već uzetog ili naručenog … Imala je izgleda i strasti koje su bile dublje, a ticale su se tuđe privatnosti. Ko kaže da je ona sada doticala tuđu privatnost? Dimitri je njen suprug. Neko bi rekao da ono što se događa njemu, to je kao i da se događa njoj samoj. A njena lična stvar koju zahteva pravda bila je da sazna zašto je njen muž uvek tako leden prema njoj i u kom smeru odlaze vidovi njegovog interesovanja za nju?
Varanje.
Danas svi švrljaju. To je možda i normalno. Ljudi nisu stvoreni da bi bili uzori, poštenjačine i tome slično. Šteta! Onda su životinje bolje od ljudi. Čovek nikad ne bi mogao biti veran kao pas.
Ali opet, sa svim tim švrljanjem, ljudi se osećaju znatno bolje i lepše. Čovek kao jedinka ne može biti sam, a što je još gore ne može sav život biti samo sa jednom osobom. Takvi primeri ljudi su retki.
Naslonila se na krevet i osećala kako je zanos nosi sve dalje i dalje. Zamislila je muškarca kog će zvati Pastuv, koji će izgarati od žudnje za njom i koji će da vezuje njene noge, kako bi sve to sa tim činom bilo zabavnije, a ona će dahtati ispod njega i osećati sve nalete strasti koje još nikad nije iskusila.
Da, to je ono što nju muči. Ta neproživljenost, ta neiživljenost, taj osećaj kako još nikad nije bila voljena na takav način – sasvim i do kraja. Ljudi imaju previše toga što se vezuje za neispunjenje u bilo kom planu – jasno je kako je strast ono što nju zabavlja i u čemu se ona jedino i oseća kao da pripada tom neobičnom ljudskom rodu.
Onda bi trebalo da što više podstiče tu strast.
Imala je jasnu i lepu podršku svog svekra i svekrve … To je prednost. Vrlo bitan adut. I njihovu sobu kao svoje tajno ljubavno gnezdašce.
Na kraju se, vlastitoj dosetki koja je naginjala prema svim ikad smišljenim oblicima perverzije i osmehnula, zamislila pri tome sebe i svog Pastuva kako, na sva zvona, uživaju na onom velikom krevetu, a njen svekar stoji pred vratima i drži naznaku STROGO ZABRANJEN ULAZ ili tome nešto slično. Na kraju se već osećala sasvim odobrovoljeno svim tim idejama, da joj više ni nije bilo bitno da li će se misteriozni i famozni gospodin Fabian javiti i da li će ona pribaviti onu bezveznu sliku… Sada je imala zanimljivijih stvari.
Da opet prati svog muža u poseti ginekološkoj ordinaciji Nikolajevičke …
Da sasvim iznuri svog svekra svojom urođenom samo-živošću…
I da nađe Pastuva …
Negde…

Autor: Dianna Divernoe

Popularity: 5% [?]