Nasilje u porodici

Sun, May 4, 2008

Svake godine zivoti zena (i muskaraca) bivaju izmjenjeni ili unisteni od strane neke osobe koja ih zlostavlja. Emotivni oziljci, fizicki oziljci, i unistenje koji su rezultat toga su ocigledni u drustvenim i kriminalnim statistikama. Zlostavljanje moze biti otvoreno, besramno i direktno u lice. Medjutim, zlostavljanje moze takodje biti suptilno i izokola. Ono moze da eksplodira na sceni ili da se postepeno uvuce u odnose. Iako su zene glavne zrtve zlostavljanja, muskarci takodje mogu biti zrtve zlostavljanja.

Jedan od prvih koraka rjesavanja problema zlostavljanja jeste njegovo prepoznavanje. Veoma cesto je tesko prepoznati ga, zato sto moze da se manifestuje u razlicitim oblicima. Evo kratkog pregleda razlicitih vrsta zlostavljanja:

Emotivno zlostavljanje je koristenje mentalnih strategija ili igranje necijim umom. Ovo podrazumijeva stvari kao sto su ljutnja, agresivnost, ponizavanje, zastrasivanje, proganjanje, strah, moc i kontrola. Cilj je da se nanese emotivna steta drugoj osobi.
Fizicko zlostavljanje podrazumijeva koristenje dijelova tijela ili oruzja radi prijetnje, kazne, dominiranja, sprjecavanja, kontrolisanja ili povredjivanja druge osobe.
Seksualno zlostavljanje je koristenje prisilnih seksualnih radnji kojima se dominira, manipulise, prijeti, povredjuje, kvari ili kontrolise druga osoba.
Drustveno zlostavljanje podrazumijeva druge oblike zlostavljanja radi dominiranja, manipulisanja ili kontrolisanja drustvenih odnosa neke osobe.
Finansijska zloupotreba je koristenje novca ili drugih stvari povezanih sa finansijama radi dominiranja, prijetnje ili kontrolisanja. Ovo se radi da bi se nanijela steta drugoj osobi ili radi finansijskog iskoristavanja te osobe.
Duhovno zlostavljanje je kontrolisanje religioznih interesa ili obreda druge osobe. Duhovna steta moze biti nanijeta kritikovanjem religioznih ubjedjenja neke osobe ili njihovo pogresno prikazivanje iz religioznih razloga.

Iako zlostavljanje moze biti razlicitih oblika, cesto su prisutni zajednicki elementi. Na primjer, cesto je prisutna teznja da se okrivi zrtva zlostavljanja. Zeni ce savjetnik ili prijatelji mozda reci da se „potcini” ili „da se vise moli za svoj brak.” Cesto se zene vracaju vezama u kojima su zlostavljane, ostavljajuci mnoge u cudu zbog toga.

Tipovi zlostavljaca

Iako su zlostavljanje i nasilje u porodici jedan od hitnijih drustvenih problema naseg vremena, vecina drustva jos uvijek smatra ovu krizu privatnom stvari. Zlostavljanim zenama cesto savjetuju da se trude da postanu bolje supruge.

U svom studiranju zlostavljanja, Evan Stark i Ann Flitcraft su dosli do zakljucka da od milion zena koje su zatrazile medicinsku pomoc zbog povreda koje su im nanijeli muzevi ili momci sa kojima su se zabavljale, doktori su na ispravan nacin identifikovali povrede kao rezultat zlostavljanja samo u 4% slucajeva. Cesto zlostavljanje djece i nasilje u porodici idu jedno sa drugim. Muskarci koji zlostavljaju svoje zene ce cesto zlostavljati i svoju djecu. Istrazivanja pokazuju da domovi u kojima se odvija nasilje u porodici, djeca su zlostavljana 1500 procenata vise od uobicajenog prosjeka.

Cesto ovo zlostavljanje pocinje cak i prije nego sto se dijete rodi. Jedno proucavanje izmedju 1200 bijelih, latino i africko-americkih trudniica, pokazuje da je svaka sesta zena prijavila fizicko zlostavljanje tokom trudnoce. Istrazivaci sada dolaze do zakljucka da postoje dvje vrste zlostavljaca. Nil Dzejkobson (Neil Jacobson) i Dzon Gotman (John Gottman) biljeze ovo u svojoj knjizi, “Kada muskarci tuku zene“. Njihovo proucavanje vise od 200 parova u opasnim vezama pomoglo je da se razbiju mitovi i da se baci novo svjetlo na nasilje u vezama. Oni opisuju dva tipa muskaraca koji tuku zene: kobre i pit bulove.

Kobre su mnogo nasilnije kada se uporede ova dva tipa. One napadaju brzo i svirepo, uvijek zadrzavajuci kontrolu i osjecajuci da im pripada sta god da pozele.

Pit bulovi su nasilni zato sto su nesigurni. Velika je vjerovatnoca da ce izgubiti kontorlu, dozvoljavajuci da im emocije polako sagorjevaju dok ne eksplodiraju u gnjevu.

Dzejkobson (Jacobson) i Gotman (Gottman) su intenzivno proucavali oko 60 od 200 parova tako sto su gledali video kasete rasprava bez nasilja izmedju teskih slucajeva muskaraca koji tuku zene i njihovih supruga. Kako bi eliminisali dio subjektivnosti, oni su takodje pratili vitalne znake (otkucaji srca, protok znoja) ovih parova.

Shvatili su da su Kobre slicne zmijama po kojima su i dobili imena. Oni postaju mirni i usredsredjeni pred sam napad na zrtvu. Oni iznutra postaju mirni tokom zlostavljanja. Dok otkucaji srca kod Pit bulova rastu tokom zlostavljanja, brzina otkucaja srca kod Kobri zapravo opada.

Pit bulovi se vode dubokom nesigurnoscu i cesto imaju nezdravu zavisnost od partnera koje zlostavljaju. Oni se plase da ne izgube svoje supruge pa stoga pokusavaju da ih kontrolisu kroz fizicko i emotivno zlostavljanje. Kobre su i same cesto bile zrtve fizickog ili seksualnog zlostavljanja (cesto u djetinjstvu) i teze ka tome da gledaju na nasilje kao neizbjezan dio zivota.

Granice

Cesto zrtve zlostavljanja osjecaju da zasluzuju to zlostavljanje kome su podvrgnute. Njih su, partneri , okolina ili mozda sveopste drusto, ubjedili da je zlostavljanje njihova krivica. To nije istina. Da bismo pojacali ovu tvrdnju, navodimo osam stvari koje niko ne zasluzuje:

Niko ne zasluzuje da ga guraju, samaraju, da mu prave modrice ili da ga udaraju. Nikakav izgovor ne moze da opravda takvo ponasanje, bez obzira da li je u pitanju droga, alkohol, finansijski problemi ili porodicni problemi.
Niko ne zasluzuje da ga verbalno zlostavljaju. Niko ne zasluzuje da ga nazivaju raznim imenima ili da na njega vicu bez ikakvog razloga.
Niko ne zasluzuje da mu neko kvari imovinu (lomljenje stvari, bacanje tanjira, cijepanje odjece) ili da mu unistava darove. Ove stvari ne postaju automatski „njegove” samo zato sto ih je platio novcem sa zajednickog racuna u banci.
Niko ne zasluzuje da ga ometaju dok dolazi ili odlazi. Niko ne bi trebao da vam govori kada smijete ili ne smijete da napustate kucu, idete u kupovinu ili da idete u skolu.
Niko ne zasluzuje da ga neko prati, uznemirava ili spijunira. Kao odrasla osoba, imate pravo da idete gdje god pozelite, i provodite vrijeme onako kako vi to hocete.
Niko ne zasluzuje da ga neko ismijava, omalovazava, da mu se podsmijava ili potcjenjuje. Ovo se odnosi kako na kucu tako i u javnosti.
Niko ne zasluzuje da ga emotivno izgladnjuju. Svako ima emotivne potrebe: da voli, da bude voljen, da brine o nekom i da neko brine za njega, da ima potrebu za drugima i da drugi imaju potrebu za njim. Ovo podrazumijeva vise od jedne osobe koja zahtjeva vase vrijeme i paznju.
Niko ne zasluzuje da bude izolovan. Zasluzujete da imate drustvo ljudi oko sebe, a ne samo muza koji dominira vasim zivotom.

Svaka osoba ima prava koja bi trebala da se sprovode kako bi se sprijecilo zlostavljanje. Evo kratkog spiska tih prava:

Imate prava da se prema vama ophode sa postovanjem. Vi zasluzujete postovanje bez obzira na vas ekonomski status, rasu, religiju, ili spol.
Vi imate prava da budete saslusani. Imate ideje i misljenja i trebali biste biti slobodni da ih izrazite.
Imate prava na sistem podrske. Ne biste trebali da zavisite od jedne osobe u svom zivotu koja ce se brinuti za sve vase emotivne potrebe i koja vas odvaja od ostatka drustva.
Imate prava da dolazite i odlazite kada vi to zelite. Trebali biste da budete u mogucnost da donosite odluke o tome sta cete raditi sa svojim slobodnim vremenom.
Imate prava na privatnost i licni prostor. Tih prava se ne odricete kada stupite u brak ili kada pocnete sa radjanjem djece.
Imate prava da zadrzite odvojeni identitet.

Svako od ovih prava je vazno u uspostavljanju granica u nekoj vezi. Ovo su kljucne komponente pri sprecavanju zlostavljanja.

Mitovi o zlostavljanju

Obratimo paznju sada na neke od mitova o zlostavljanju.

Jedan od mitova je da zrtve zlostavljanja poticu iz porodica sa niskim primanjima i niskim stepenom obrazovanja. U stvarnosti, zrtve nasilja u porodici poticu iz svih zivotnih polozaja. Rasa, religija, socijalno-ekonomska pozadina nisu nikakvi predskazivaci zlostavljanja. Zrtve zlostavljanja mogu biti visoko obrazovane ili neobrazovane, strucnjaci ili fizicki radnici.
Drugi mit je da zrtve ostaju u nasilnim vezama zato sto im se dopada da budu zlostavljane. To jednostavno nije istina. Mnoge od njih su bile uslovljene da prihvate batine zato sto ih okrivljuju njihovi zlostavljaci, ali njima se nikako ne dopada da dobijaju batine. Mnoge zrtve zapravo “prihvataju zlostavljanje kao nesto uobicajeno u vezama.“
Treci mit je da do nasilja dolazi uglavnom medju strancima. Nasuprot popularnom vjerovanju, najveci rizik da zena bude napadnuta dolazi od bliskog partnera. Statistike iz ministarstva pravosudja pokazuju da su napadi na zene sedam puta ucestaliji od strane napadaca sa kojima imaju bliske odnose nego sto su muske zrtve nasilja.
Cetvrti mit je da zlostavljanje nije veliki problem. Nasilje u porodici je jedan od ozbiljnijih zdravstvenih problema danas. Kao sto smo pomenuli, ono utice na svaki drustveno-ekonomski segment drustva.

Onda, zasto zrtve ne odlaze? Odgovor na to je cesto veoma slozen. Mnoge zene vjeruju da ne mogu da odu zato sto „on ne moze da zivi bez mene.“ One strahuju da ce on da dozivi nervni slom, izvrsi samoubistvo ili izgubi posao. Ona mozda vjeruje da je djeci potreban otac, objasnjavajuci da je nasilni otac ipak bolji nego da nemaju nikakvog oca. I ona mozda misli da sama ne moze da opstane na trzistu rada.

Mnoge zene strahuju da ce biti ubijene ako napuste nasilnu vezu. A taj strah moze biti opravdan. Proucavanja pokazuju da je velika vjerovatnoca da ce tucene zene biti ubijene poslije napustanja nasilne veze. Takodje zrtve zlostavljanja same sebe ubjedjuju da ce stvari biti bolje. Nada vjecno izvire, i nada uvijek postoji da ce sa pravim promjenama i velikim trudom, zlostavljanje nestati. Na zalost, nije tako.

Sta mozemo da ucinimo?

Nasilje u porodici prodire u nase drustvo i uvlaci se u sve drustveno-ekonomske nivoe, religiozna vjerovanja, i kulturoloske pozadine. Nasilje utice na nase zivote, nase domove, i nase drustvo.

Trebamo da budmo svjesni razmjera ovog problema: Drustvene statistike nam pokazuju kako i koliko nasilje prozima nase drustvo. To nije problem koji mozemo ignorisati ili ga rjesavati jednostavnim kliseima.
Prijatelji moraju da pomognu zrtvama nasilja da postave granice u svojim zivotima: Tucene zene cesto tesko donose odluke zato sto je neko drugi to uvijek cinio za njih. Mnoge zene koje zive u nasilnim domovima su otisle direktno iz oceve kuce u kucu covjeka koji ih zlostavlja. Nikada nisu imale mnogo iskustva u donosenju svojih licnih odluka. Ako zelite da pomognete zrtvi nasilja, trebali biste da je ohrabrite da donese svoje odluke. Oduprite se iskusenju da je izbavite i preuzmete kontrolu nad njenim zivotom. Ona treba da se osjeti osnazenom, a ne bespomocnom. Istovremeno, mozete da joj pruzite predloge da pronadje dobrog porodicnog savjetnika organizaciju protiv porodicnog nasilja, Sigurnu zensku kucu …
Ako ste vi jednostavno prijatelj koji brine, mozete pruziti savjet i utjehu: Ona mora cuti od vas da ne zasluzuje da bude zlostavljana. Potvrdite ozbiljnost situacije, i ne dozvolite joj da ubjedi samu sebe da ce nasilje nestati.
Budite spremni na kriznu intervenciju: Mozda je potrebno brzo nesto preduzeti kako bi se zastitila i ona i njena djeca. Zamolite je da opise okolnosti kada je posljednja dva ili tri puta dobila batine. Sta je prethodilo napadu (droga, alkohol, ili svadja)? Gdje se njena veza nalazi u ovom trenutku? Da li moze odmah da se uputi ka nekom sigurnom mjestu? Da li vi imate neko mjesto za nju, ako je to neophodno? Ponekad kriza stigne u vasu kancelariju ili vas dom. Brizni prijatelj ce mozda trebati da se pobrine za medicinsku pomoc i bezbjedno mjesto daleko od zlostavljaca. Ako se par rastavi, mozda ce je zlostavljac proganjati. Ona mora da zna ko moze da je zastiti i kako da stupi u kontakt sa pravnim licima.
Drustvo i drzava mora da govori o ovom vaznom pitanju nasilja u porodici. Time sto govorimo o ovom pitanju, prekidamo tisinu koja obavija zlostavljanje. Intervencija, suprotstavljanje, i ostra ljubav bi trebali da budu orudje koje cemo koristiti da se borimo protiv zlostavljanja u nasem drustvu.